Ono što jesam

Ne nisam se promenila
Samo sam ružičaste naočare sa očiju skinula
Nisam se promenila, tako što sam postala
Ohola i zla
Nisam se promenila, jer sam počela stvari nazivati pravim imenom
I ljude ceniti po srcu
Ne po licu
Doduše dobro srce ima dobro lice,
A tek oči
Oči su mi postale vrata za dušu…

Promenila sam se,
Porasla sam
Postala sam svesna sebe
i sveta u kom sam.
Ali ono što ja jesam
Je oduvek neukaljano i čisto
Ma koliko se mulja, godinama pokušavalo nataložiti
I sakriti lepotu iskre
Koja u meni sja.

Svako misli ono što u sebi nosi
Ja sam svoju torbu poprilično ispraznila
Spremajući se za nova otkrivanja
Nepotrebnih zaliha
Svega onog što nisam ja.

Zato nek svako misli što mu je volja
A ja ću i dalje biti svoja
Odana i verna
Svemu onom što jesam
I onom zbog čega sam ovde…

Ljubav i mir za sve💙🙏
Jelena Novović sa Dey, Dejan

Advertisements

Za večnog dečaka

Na tvom licu su ispisane godine,
Godine udaha i izdaha
Strmoglavih traženja smisla
U mnoštvu obojenih uspomena.

Daleko si putovao neznanče
Tražeći pogodno mesto
Gde bi usidrio svoj brod smisla
I bekstva od kukavičluka
Tražio si se u obalama zaborava
A pronalazio,
u najskrivenijim uvalama samoće.

Plašio si se ljudskog sebičluka
Jer znao si da u svakom raste drvo saznanja
Ukrašeno predivnim plodovima ljubavi…

Hej ti, neznani znanče,
Znam te
Te tvoje oči isijavaju dečačke snove
Koje na tregerima nose
Sve one davno pričane bajke
O kraju, bez kraja
Gde tvoja je duša
Zauvek mlada…

Znam te ja
Jer ti si odraz mene u vodi
Mene u svetu
I svemu što hodi
Ti si taj biser
Skriven u školjki
Straha od samoće.

Tu sam ja
Uvek za tebe
Nek dečak zauvek u tebi živi
Puštaj zmajeve ljubavi
Nek lete nebom saosećanja
A ja ću zauvek čuvati vešto
Klikere u džepu moje duše…

Samo za tebe,
jer ti zaslužuješ i mnogo više od ovih reči koje ti pišem

Jelena Novović

Vetar u kosi

Vihori nose svežinu mora
U kosu mi upliću svice
A na lice stavljaju Sunce…

Nekada sam se plašila mraka
Misleći da u njemu živi strašna neman
Koja proždire neodsanjane snove
Želje i nade
Sada znam da u najdubljem mraku
Mogu upaliti sopstvenu svetlost
I razotkriti senke koje odjekuju tminom.

Katkad stojim na ivici života
Boreći se sa sopstvenim slabostima.
Obuku se katkad u šarene haljine i
Okite nakitom užitka
Prave se važnim i velikim
Ti skriveni strahovi..
Ali uđem im u srž
Isisam ih bolom iz mraka
I oni se rasprše kao crne ptice zlosutnice,
Pred kišu…

Okupana Suncem
Umivena vetrom
Uronjena u dubine mora
Sijam svoj smisao
Svojom ljubavlju
Svojom snagom i hrabrošću
Da uvek iznova prkosim nevolji
Kao morskoj nemani…
I predam se potpuno
Iskrenoj ljubavi
I veri Božanskoj
Da ovde sam da kazujem reči njegove
I budim ljudkse osećaje
Dobrote i istine…
Jer živi se samo ako
Voli se.

Duša

Ponekad u beznađu ljudskih surovosti,
Vidi se jedan pramičak dobrote.
Gazeći po crnoj zemlji straha
Videh tebe kako Suncem umivaš jutra,
Kako rosom daruješ biljke
A kišom spiraš, svu nataloženu prašinu zaborava.
Imam hrabrosti da gledam u oči surovosti sveta
Imam snage da u odsjaju mržnje, stvaram ljubav
Dao si mi dar…
Da mogu biti mnogo više od ograđenih bašta
Da mogu da cvetam na svakoj livadi postojanja,
Jer moj miris je i tvoj
A vetar ga raspršuje svuda po svetu
I njime dotiče uspavane
Ali nisu svi spremni da osete sve arome i dubine njegove
Mnogi će ostati zarobljeni u igri života
A oni koji se otrgnu
Koji skinu lance sputanosti i zaborava
Leteće ponovo sa nama
Jer na tvom nebu ima mesta za sve nas.

U raskoraku između umiranja i rađanja
U mnoštvu odlazaka i dolazaka
Ostaje grozničavo sjajna
Katkad uplašena, ali uvek spremna
Za nove puteve i otkrivanje
Ulaske u najdublje dubine
Sopstvene svrhe postojanja
Duša moja i
Tvoja.

Tišina

Dok Sunce lagano nestaje iza planina, dok talasi miluju peskovito dno, sve se stišava, umiruje… Negde duboko u meni sve počinje da živi. U tišini sopstva, sve je živo, a ipak nepomično. Odavno već ćutim, ne želim da laskam svetu svojom rečitošću, da ukaljam tišinu, nepotrebnim čeketanjem… Tišina mi je dragocena… U njoj živi bezbroj odgovora na sva pitanja. Ne želim ni da znam, šta mi svetovno znanje može dati, sem, već ispričanih priča, proživljenih iskustava. Želim da živim svoja iskustva ili da ostanem nema, prazna.

Katkad u meni zvone zvona crkava, odjekuju u meni danima, i vesela dečija graja u meni živi. U meni sija svetionik spoznaje, da sve uvek dobro je, kad u sebe istinski verujem. Iako katkad nemam snage, i dovoljno živosti da tok misli promenim, ulaskom u nutrinu dotičem tišinu… A u njoj već pronađem sve što treba mi da budem JA, svetlosna Božija esencija.

Mir

Dostići stanje mira, ljubavi, blagosti nije nimalo lako… To je svakodnevni rad na otklanjanju programa, navika i svega onog što smo živeći ovaj život nakupili. Divno je kad neko taj proces započne u mladosti, ali uvek je pravo vreme, nema greške , nego manje je nagomilanog đubreta koje zaklanja unutrašnje biće da dođe do izražaja, do svog punog potencijala. Svako ko je doživeo trenutak promene svesti je započeo put prosvetljenja… Nije to nešto što od nas odmah napravi prosvetljenog majstora, ali čim krenemo tim putem nema nazad… Jer iako često nije lako, uviđamo lepotu putovanja… Svako ko je doživeo duboku patnju, teške bolesti došao je do mogućnosti iskoraka iz tame, ali mnogi nisu predodređeni da to učine. To ne umanjuje njihovu vrednost. Svako živi u skaldu sa misijom i razvojem duše…
Svako je tamo gde treba biti, niko nije za žaljenje, jer svako sam kreira sve ono što živi… i sve je uvek onako kako treba biti… Ali ne znači da ne trebamo preduzimati akciju i postati statični… Već mirni u sebi… Verujući da smo voljeni i podržani uvek u svako trenutku bivstvovanja…
Zato uronite u dubine svoje… Živite, volite❤️

Voleti tebe

Od kad tebe volim
Vreme za nas stoji
U našim srcima
Stotine godina
Zbijenih, natrpanih..

Znala sam da voleti tebe je
Kao uranjanje u plaventilo mora
I lebdenje na oblacima belim
Koji ne nose kišu,
Već osmehe duge…

Tako je lako voleti tebe
Tako je divno voleti te
Jer u toj ljubavi
Volim sve
Sve ono što si ti,
Što smo mi…

Od kad tebe volim
Kao da ne postojim
Ja kao ja
Već kao neka druga osoba
Koja se vešto skrivala
Tamo u srcu
Godinama skrivana
Prošlošću zaslepljena…

Voleti te je kao
Postojati
Živeti
Disati…