Povrtak

Probudiš se tako jednog dana iz sna i zapitaš se „Ko sam ja?“ 

Ne bi se ni probudio,a kamoli to zapitao, da te životna iskustva nisu primorala na to. Najčešće su to nezadovoljstvo životom, ne pronalaženje smisla, duboka patnja ili bolest. 

Taj trenutak buđenja, je kao povratak kući, iako deluje kao nepoznanica, jer počinješ iznova da upoznaješ svet, i sve što te okružuje… Mogu reći da na sve gledaš drugačije, a  najviše na samog sebe. Kao da upoznaješ novog sebe, deo po deo otkrivaš sve ono što jesi, a odbacuješ ono što si verovao da si.

U tim trenucima uvidimo svoju snagu i hrabrost. Jer vremenom shvatimo koliko to uopšte nije lako,suočavanje sa sopstvenim strahovima, nesigurnostima…i lažnim uverenjima. Ali shvatiš ujedno koliko je divno svo to razotkrivanje, jer ne samo da dubljim spoznajama upoznaješ sebe, već i jedan sasvim drugačiji svet, kakav nisi ni slutio da postoji. 

Uvidiš tako jednu pravu čaroliju… Život… Ispuniš ga ljubavlju i radošću. I tugu prigrliš kao druga, jer uz tugu jače vidiš svetlost. 

Primećuješ kako sve više upoznaješ ljude sličnih interesovanja… Privuče vas vibracija i povežete se. 

Ima naravno i onih koji nas svojim postupcima još više pokrenu da idemo brže ka svom cilju, sada ih više ne zovem lošim, već samo okidačima za rast… Hvala im što postoje. Različitost ulepšava svet. 

Najdivnije je kada znaš da sve ovo što ti se dešava je izbor tvoje duše(esencije ) pre nego što si došao na svet… I kad to znaš samo se prepustiš i zaploviš. Sve je tako jednostavno i lepo kad dođeš do te spoznaje. 

Ovde smo da volimo, ne da osuđujemo, da budemo ljudi, a ne zveri… I to dobri ljudi… Da pomognemo, ne da odmognemo. 

Povratak ti daje odgovor na pitanje“ko sam?“ 

Ja Jesam Ona Koja Jesam


Jelena Novović

Treba mi


Treba mi tvoje ćutanje

Dok posmatram svet

Treba mi tvoja snaga

Da budem još jača

Dok koračam kroz  život. 
Treba mi tvoja milost

Jer tada znam da sam bezbrižna

Treba mi tvoja ljubav

tada znam da sam tvoja, 

a svoja… 

Trebaš mi od kako znam da postojim 

Ti si kao disanje… 

Neophodan si mi 

da bih se osećala živom. 
Jelena Novović

Kažem ti

Kažem ti, bićeš slobodan

Kad skineš okove zabluda. 

Kad budeš dovoljno hrabar

Da se ne plašiš da budeš Ti

Kad budeš razgolićen od svih odela koja si nosio, 

krijući se da te ne bi povredili, 

A povređivan si još više, jer si se grčevito držao svega onog što nisi… 

Bićeš slobodan, kad budeš shvatio, da ovo telo koje imaš, 

Nije tvoje i ne pripada tebi zauvek… 

Ti si ono skriveno i večno

Što nikad vezano biti ne može, 

Sem željom da kroz ovaj život nečiji budeš… 
Jelena Novović

Zagrljaj

 Фотографија корисника Jelena Novović

 

Kada te vidim želim samo raširiri ruke… I utonuti u tvoj zagrljaj i u njemu nestati.
Tako je divno kada nam srca kucaju kao jedno.
Osećaš li?

Oduvek te znam.
Sećaš li se?
Još dok smo drugim svetovima šetali i jedno drugo osvajali.
Dok smo u kočijama vremena jurili u novo sutra, naslonjeni jedno na drugo.
Bili smo oduvek spokojni, jer smo samo za ljubav marili…
I sada volim te, i osećam…
Oduvek, zauvek…
Jelena Novović

Sve

Od tebe je ostao samo miris
na mojoj koži
Osećaj ispunjenosti i nežnosti
Ostalo je poneko treperavo sećanje na duge zagrljaje
Na mekane poljupce…

Od tebe je ostao samo trenutak, kada sam tvoje oči gledala i čežnjom te dozivala.
Ostale su duge noći ispunjene pričom do zore,
Šaputanje na jastuku
Duge šetnje… Držanje za ruke.

Od tebe ostalo je tako malo…
A meni je to kao sve.

Jelena Novović

Voli

Te tvoje oči,
Crne, duboke
Što u sebi oduvek nose
Jedan trenutak ljubavi pun,
Gde postoji i zec i žbun,
Gde ptice lete,
Po nebu plavom,
A ja…
Ležim u tvom zagrljaju.
I sanjam slatko
Kako je lepo kad nekog voliš,
Jer možeš,
Čitav svet da skrojiš
Od svega onog
Što u sebi nosiš
Plavi pramen kose,
Tamno oko
I osmeh
Iscrtan u jednom trenu
Koji postoji
Da bi mogao,
Jednostavno, samo da voliš…

Dođi

Poppies_9829-wallpaper-8856869

Dođi…
Oseti me…
Nasloni glavu na moje grudi,
I slušaj kako mi srce kuca…
Zaustavi vreme,
Ispiši moje ime svojim osmehom,
Nacrtaj osećaje pogledom…

Dođi…
Zaspi uz mene,
Gledajući mi oči snene.
I ćuti
Tišina je glasnija u dvoje,
I jača od hiljadu reči…
Neka tvoja tišina dotakne moju
I naslika našu ljubav večnu
u tom trenu potpune predaje
Koja je toliko divna
Da nas pušta da se vinemo
U neslućene visine…

Jelena Novovic