Oda nama

Kao prsohvat soli
Držiš me u tvojim mislim.
Postojim kao deo tvojih molekula.
Živim u razbarušenoj želji,
Strasti i vatre u tvojim grudima.

Otkucaji vremena koji se raspršuju
Pod naletom tišine
U delu trenutka
Koji postoji zbog nas
Živa sam
Tvoja sam

Šta bih bez tebe
Kako bih jutra mogla oblačiti
Kako bih noći mogla svlačiti
Kako disati
Kako živeti
Kako postojati

U rasutoj prašini prolaznosti
U večnom traženju posebnosti
U tvojim rukama
Postoji svet,
Svet drugačiji
Od ustajalog vazduha nemogućnosti.

Zato dajem ti
Onaj deo mene
Koji stoji na vrhu sveta
Koji živi u središtu Zemlje…
Onaj deo koji mi kuca u grudima
Koji me vodi ka beskonačnom bivanju
U večnom traganju za smislom…

Samo ljubavlju znam disati,
Samo nežnošću vernost istkati,
I radošću svet ukrasiti.

Advertisements

Ratnici svetla

Kako sakupiti sve suze sveta i pretvoriti ih u reku zaborava
Dodati joj pritoke tugu i bol
Kako od teških uzdaha izgraditi vetrenajče nadanja.
Od bolnih padova, podići zidine praštanja

Hodajući zemljom,
Kojim su hodali mnogi
Osećam miris kiše
Koja je ušla u skrovita mesta
I izvukla sva ona zaboravljena dela
Bivših ratnika svetla
Onih koji su preteča naša…

Taj njihov miris osećam svuda
Kao najmirisnija polja lavande
Koji me vode putem istine…

Sakljupala sam ljubav, radost i smeh
Kao najslađe darove, sa Neba spuštene.
Sa Anđelima nektar blagosti sam pila
I mirom se okitila…

Tako sam suze rekom do mora poslala
Tako sam teskobu u vihor pretvorila
I napokon postala istinski slobodna
Spremna da svojom svetlošću
Uz pomoć anđeosku
Osvetlim put
I svoj mili dom.

Život

Koliko vekova treba proći
Pre nego se nešto promeni?
Koliko suza treba proteći?
Koliko boli može stati
U usnule prolaznike života?
Ljudi su ušuškani u kolevkama laži
Veruju da život je tek puko disanje
A život je neprestani tok stvaranja
Vremena i trenutaka u njemu
Zaboravljaju da dok sanjaju
Nitima se povezuju
Sa jednim drugačijim svetom
Sa druge strane stvarnosti
Onom koji katkad nije po volji
Ali sigurno jeste po meri
Onog što u večnosti zapisujemo.

Sve je dobro

Lako je obući se u iluziju
I tako se predstavljati svetu
Teško je kasnije odbaciti je
I biti ono što zaista jesi.

Ali život je zbir svega onog
Što veruješ da jesi
I iskustva kroz koje smo prošli.

Nije lako ogoleti se
Biti nag pred mnoštvom koje
Ne razume tvoju nagotu
Koje osuđuje svaku grešku.

A šta je greška,
Sem puta koji vodi ka sebi
Koja te čini jačim i boljim
Ma greška ni ne postoji
Samo iskustvo koje te kleše
I skida omotač neiskrenosti

Mnogo je onih koji se hvale
Kako su lepe odore
u koje su sebe sakrili
Od svetla spoznaje

Nije lako biti svoj
Al vredi svakog truda
Jer živeti život u laži
Je kao i ne živeti ga

Kad osetiš svoju bit
Kad otkriješ ko si
Više te tuđi pogledi neće plašiti
Već će ti nanovo motiv davati
Da budeš još više ti…

Lako je ploviti po moru postojanja
Savladavati bure
I krotiti vetar
Lako je
Kad znaš
Kad veruješ
Kad osećaš
I sve to voliš i prihvataš.

Lepota življenja je u poverenju
U ljubavi i
Prepuštanju svemu onom što život nosi.
Jer kad veruješ znaš
Da sve je dobro…

Krila

Pitam se gde su nam krila,
što su se skrila,
Treba mi let
Da upoznam svet
Da vidim sva lica
Za Boga ista

Leteti želim
Vinuti se visoko
Upoznati svet
Kakav nije videlo oko

Želim da letim
Više od svega
Jer u letu
je bezbrižnost jedna,
Čarolija pokreta i otkrivanja
Sveta u kome sam
Smeštena krila skrivenih
Ne bih li sama otkrila
Ko sam…

Leteti mogu kad sklopim oči
Kad sanak dođe
I uzme me za ruke
I povede putem snova
Sve dok ne zarudi zora…

Tad vidim sebe u drugom svetlu
U tom drugačijem svetu
Gde sve mogu i sve smem
Gde nema granica među svetovima
Gde mogu spoznati sebe
Iz svakog ugla svesti.

Duša će sama pevati
Prelepu pesmu večnosti
Dok dišemo mi večnost
Pišemo…

Odrastanje

Dođe vreme kad dečak postane momak, stasit, jak, lica ozbiljnog.
Odaje utisak da je svo dečaštvo odavno iza njega, i da on hrabro na svoja pleća stavlja ordenje muškosti.
Njegov hod više nije lepršav, zanesen, već smeo i odlučan da ide baš tamo gde samo odrasli mogu ići.
Više se ne osvrće za autićima koje je do juče vozio po prašnjavom putu detinjstva…
Zna on šta je život i kako tu lepotu uneti u sebe, u sve pore njegove biti.
A lepota…
E ona se može namirisati, kao miris koji se širi kućom dok majka peče palačinke sa džemom od kajsija..
Ta lepota se vidi u pogledu dva crna oka, u snazi i odlučnosti koju u sebi nosi.
Ova novo osvojena zrelost je kao dar, ali i odgovornst prema novom sebi, koji hrabro krči neispitane puteve budućnosti…

Pesma posvećena jednom divnom momku za njegovo punoletstvo🙏🌈💫🌟🍀

Ljubav se živi

Kako drugačije da obučem srce
Nego ljubavlju
Crveni plišani ogrtač savršeno mu stoji,
po koja satenska mašna,
Na rubovima njegovih krajeva

Mogla bih danima ćutati
Sve svoje želje osmehom skrojiti
Umotati se u heklano ćebe
I tako skrivena od svega
Stvarati najrazličitije đakonije
U činijama spoznaje…

Umešam tako pregršt nežnosti
Dodam joj mnogo vernosti
Prsohvat čežnje
Dodam i žudnju
I vrelu želju
Pomešam dobro
I čekam razum da omekša
Da srce naraste do beskraja
A onda odjednom zamiriše
Sveža, namirisnija ljubav
Uvuče se u nozdrve i ne pušta

Jer jednom kad je osetiš
Želiš da je zauvek tu
Da živi u plišanom ogrtaču
Sveža i nežna
Poput letnjeg vetra
Donosi radost i smiraj duše…
Ljubav je čarolija
Koje se živi…